Anksioznost – last part [Priče iz iskustva – Zoran Tubić]

    Mene moja anksioznost voli. Pretpostavljam da je tako, jer mi se vrati s vremena na vreme. I onda se mi družimo, igramo razne igre. Ja najviše volim da sa njom igram žmurke. Pogotovo kad se ona sakrije. Tako se pre 6 meseci ona sakrila, a ja nikako nisam uspevao da je nađem. Ok, nisam je ni tražio. Jer, realno, zna da bude malo naporna.

Continue reading “Anksioznost – last part [Priče iz iskustva – Zoran Tubić]”

Anksioznost – part 2 [Priče iz iskustva – Zoran Tubić]

Nisam dugo mogao da trpim ovakvo stanje i pristao sam da odem kod psihologa. Moram priznati da nikada nisam bio od onih koji smatraju da kod psihologa ili psihijatra “ideš ako si lud”. Oklevao sam, jer sam hteo sam da rešim. Nije mi baš išlo.

Prvi susret mi je otkrio mnogo, ali nije rešio ništa. Dijagnostifikovan mi je anksiozni poremećaj sa elementima depresije. Osim što mi je zvučalo jako ozbiljno, ništa značajno se posle te terapije nije desilo. Međutim, već posle drugog sam vraćen na pravi put. Jer anksioznost i nije ništa drugo do skretanje u pogrešnu ulicu. Ali potreban ti je neko da te usmeri.
 

Continue reading “Anksioznost – part 2 [Priče iz iskustva – Zoran Tubić]”

Anksioznost – part 1 [Priče iz iskustva – Zoran Tubić]


Neću ulaziti u definicije, naći ćeš ih i sam. Nisam psiholog, ni psihoterapeut, a ni psihijatar, da bih sa naučnog stanovišta prilazio ovoj temi. Smatram da imam pravo da govorim samo o onome što se meni dogodilo.

Kad si mlad čovek, koji tek ulazi u posao, od tebe se očekuje da daš svoj maksimum, da grabiš, grizeš, da se boriš. Prethodnoj rečenici slobodno dodaj navodnike, jer nije moja. To je mišljenje okruženja. Makar mog u tom vremenu. S obzirom da sam imao priliku da upoznam puno mladih ljudi koji su tek počeli da rade, mogu potvrditi da ipak nije samo moje okruženje bilo takvo. „Živimo u zemlji u kojoj živimo, moraš se dokazivati, da te zapamte, vidiš kakva je situacija, nema posla…“

Continue reading “Anksioznost – part 1 [Priče iz iskustva – Zoran Tubić]”

Kad ti je loše i imaš milion stvari u sebi – tad nacrtaš strip [Intervju] – Dino Brničanin ArtXV

On  na satiričan način ukazuje na svakodnevne paradokse, smešne situacije, predrasude o umetnosti i daje nam besplatan recept da napravimo popularnu pesmu – uz pomoć stripova. Trenutno njegov instagram profil prati preko 20 hiljada ljudi. Da li ste vi čuli za njega?

@art.xv je njegov profil koji svakodnevno nasmeje mnogo ljudi, a on je Dino Brničanin. Prva je godina grafičkog dizajna na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu.

Kako je sve počelo…

Continue reading “Kad ti je loše i imaš milion stvari u sebi – tad nacrtaš strip [Intervju] – Dino Brničanin ArtXV”

Zašto treba da se potrudiš da budeš što bolji u javnom nastupu?

Neki ljudi imaju sklonost i ljubav prema publici i kameri. Osećaju se komforno  da budu u centru pažnje i tu se osećaju najudobnije. Od svojih prvih reči igraju, pevaju, „nastupaju“ i uživaju u oduševljenju koje izazivaju.

Ja sam verovala da se ljudi dele na dve kategorije: one koji su rođeni za javno nastupanje i nas koji nismo.

Međutim, na svom primeru sam saznala nešto što mi je uzdrmalo sva dotadašnja ubeđenja – javni nastup je veština. A svaka veština se uči.

Continue reading “Zašto treba da se potrudiš da budeš što bolji u javnom nastupu?”

Nađi svoje ZAŠTO – Seida Kolašinac [Intervju]

Trčim iz sve snage, nožicama četvorogodišnje devojčice, da što pre stignem do livade sa ovcama. Nana trči za mnom, da me spreči. Da mi makar prekrije oči. Stižem bez daha, ali presrećna što ću, kao i svakog dana, maziti svoje omiljene životinje i igrati se sa njima.

Podignem glavu i vidim: kasapin je stigao pre mene. Odvodi moju ovčicu na poslednju šetnju i sprema se da je ubije. To je jedno od mojih prvih sećanja na ovom svetu. I to je razlog što već skoro deset godina ne jedem životinje.

Ja sam Seida, imam 20 godina i student sam veterine.

Continue reading “Nađi svoje ZAŠTO – Seida Kolašinac [Intervju]”