šta je  inspiracija? Odakle dolazi? Da li samo određeni ljudi imaju tu sreću da inspiracija “pogodi” baš njih?

Da li ste kreativci kojima nije jasno šta je to tačno inspiracija?

Ovo je tekst za vas.

U svojoj pesmi “Znači, ti bi da budeš pisac?”,
Čarls Bukovski kaže:

Ako se ne pojavi iz čista mira

iz tvoga srca, tvog uma, tvojih usta, tvog stomaka…

i ne pokušavaj.

Ako moraš da sediš satima

buljeći u monitor

ili pogrbljen nad

pisaćom mašinom,

tražeći reči…

i ne pokušavaj.

…

Ako ti je teško pri samoj pomisli da to moraš raditi…

i ne pokušavaj.

Ako ne izleće iz tvoje duše

kao raketa,

ili ako te tvoja tišina

ne dovodi do ludila,

samoubistva ili ubistva…

i ne pokušavaj.

…

Ali zato kad dođe vreme

i kad dođe “tvoj red”,

TO će se desiti samo od sebe

i nastaviće tako da se dešava

sve dok ne umreš TI

ili dok ne umre TO u tebi.

Nema drugog puta

i nikad ga nije ni bilo.

Kad ovo pročitam, moj prvi utisak je: ”Vau, znači slikanje nije za mene, jer inspiracija mi dođe par puta mesečno, i šta da radim ostatak meseca, ostatak godine? Možda ovo i nije za mene”.

Oduvek me je zbunjivao pojam talenta. Kao dete sam počela da idem na časove crtanja, jer sam bila razočarana time što ne umem da crtam i to je bila moja odluka da se sa tim izborim.

Zato sto sam neko ko nije “rođeni” crtač, već sam vežbom naučila da crtam, bila sam dugo ubeđena da je to manje bitno, i manje cenjeno, i manje značajno od ljudi koji od detinjstva znaju da crtaju. Kad bih čula da za nekog kažu da je talentovan, uvek sam mislila o talentu kao o nekoj misterioznoj sili koja te pri rođenju ili pogodi ili promaši.

Međutim, kasnije, slušajuci razne ljude koji velikodušno dele epitete ‘talentovan/a si’, i iz znatiželje da shvatim šta pod time podrazumevaju, shvatila sam da ni sami ne znaju. Ili da za svakog znači drugačije. Takođe, ni pedagogija i psihologija ne mogu da tačno objasne sam pojam.

Kada meni neko kaže ‘talentovana si’ samo se ljubazno zahvalim i pomislim na sve one hiljade sati koje sam provela u crtanju i slikanju, i zapitam se – da li je baš sve do talenta?

Andrea Tintor sa bloga Razlivena tinta kaže: Osobno smatram da je riječ talent kreirana da podijeli ljude na one koji će se truditi bez obzira na sve i na one druge koji će prihvatiti da nešto jednostavno nije za njih i odustati.

Ova poruka se, naravno, odnosi i na ostale kreativne profesije, od režiranja, preko fotografije, komponovanja, slikanja…

I ja nekako imam utisak da se puno ljudi u mom okruženju se ponaša u životu tako kao da im je ova pesma zvezda vodilja.

Kaže se da postoji tajna koju pravi pisci znaju, a ljudi koji bi želeli da budu pisci nisu svesni. “Ono što je teško nije deo sa pisanjem, nego deo kada treba da sedneš kako bi pisao.”

MEĐUTIM

Istorija je ispunjena kreativnim genijima iz kojih ne ‘izlazi kao raketa’. Od Kventina Tarantina, preko van Goga, J.K. Rowling do Džordž R.R. Martina (koji nikako da završi svoju najnoviju knjigu.)

Postoji i čuveni intervju u kome je Džordž R.R. Martin (pisac naše omiljene “Game of Thrones”) pitao Stivena Kinga (autora “The Shining”): “Kako, dođavola, pišeš knjige tako brzo?”.

Na to je King odgovorio da postoji režim koji on poštuje – svakog dana piše tri do četiri sata, nadajući se da će tako dobiti šest pristojno napisanih strana.

Martin nije bio naročito impresioniran, pa ga je zatim pitao: “Ne postoji jedan jedini dan kad sedneš da pišeš i postoji blokada – napišeš rečenicu koju odmah zamrziš, zatim proveriš mail, i zapitaš se, da li uopšte ti imaš ikakvog talenta za pisanje ili je ipak trebalo da postaneš vodoinstalater? Zar ti ne naiđu takvi dani?”

King je rekao da ne, međutim, ono što ga nekad ometa jesu  događaji iz njegovog svakodnevnog života.

U suštini, King je rekao sledeće: “Samo pišite!” Ponekad treba isforsirati sebe, pisati čak i onda kada vam se uopšte ne sviđa to što ste napisali, ali bitno je da imate kontinuitet. I da, naravno da je to nekad jako teško, jer, da nije – svi bi to radili.

Biti umetnik – to je osećaj koji ti stvara tvoj rad, ne tvoja titula. 

Mislimo da moramo da kreiramo nešto veliko, predivno, značajno. A, u stvari, samo treba da od nečeg krenemo, i da na tome radimo svaki dan.

Ta SILA koja stoji između nas i tog “sedenja” koje Martin praktikuje svakog dana tri do četiri sata je tzv. otpor.

Da li si ti pisac koji ne piše? Slikar koji ne slika?

Onda si verovatno žrtva otpora i kreativne blokade.

Šta je ključno? Prepoznati otpor i naučiti kako da ga pobediš.

Možemo misliti da su naši  prijatelji, internet, obaveze ili naši kućni ljubimci ono što nas sprečava da stvaramo. Ali, to je netačno.

Otpor se stvara u nama.

Najčešči vid otpora je odugovlačenje. Jer, zar nam  nije najlakše da kažemo: “Počeću sutra.”

Takođe, često se ispoljava u vidu izigravanja žrtve, kreiranja bespotrebne drame, kritikovanja drugih.

Umetnik koji je aktivan ne dopušta sebi ovu vrstu destruktivnog ponašanja, jer ga ono  sprečava da radi.

Osim svega toga, otpor je i važan putokaz. Kada se osećamo uplašenim od nečega što treba da radimo, to je možda  znak da baš to treba da uradimo, da je to nešto što volimo i do čega nam je stalo.

Što više otpora osećaš prema projektu, više ćeš biti srećan i ispunjen kada ga uspešno uradiš.

Profesionalac zna da kad sedne i počne da radi, dešava se misteriozni proces koji stvara inspiraciju.

Amater čeka inspiraciju. Profesionalac zna da će ona doći nakon što počne sa radom.

Amater čeka da strah prođe. Profesionalac zna da se to nikad neće desiti, i svejedno počne.

 

Ako vam se tekst dopao, podelite ga sa svojim prijateljima!

Do sledećeg teksta…