Kad se opustim, zatvorim oči i udahnem duboko, taj mir me navede da osetim miris mora i odlutam na neku plažu.

Jedini osećaj bolji od toga je kada žmurim i ravnomerno dišem kroz nos – na nekoj stvarnoj plaži. Pogotovo ako je ta plaža predivna kao na ovoj slici.

Uvek kada krenu tmurno vreme i hladnoća, koji, ma koliko mi bili pozitivni, utiču na naše raspoloženje, trudim se da nađem način da bar u mislima negde pobegnem. Tako se svake zime vratim pisanju utisaka sa godišnjeg odmora.

Jer, gde radije pobeći nego na harmonično mesto, gde me čekaju litri nes frapea, mnogo šetnje, vrhunskih sladoleda i giros pite?

Ako i vama treba malo sunca, ukrcajte se!

Ovo leto mi je bilo baš takvo.  Zen, opuštajuće, detoksirajuće.  I sada u mislima često odem na baš ovu plažu.

Plaža se nalazi u grčkom mestu u podnožju Olimpa, koje ponosno nosi svoj neobični naziv – Nei Pori.

Iako možda ne tako zvučno i poznato kao mesta koja su uobičajene turističke destinacije: Halkidiki, Santorini, Paralija, svakako ima šta da ponudi.

Mesto je, pre svega, mirno, porodično, što mi je ove godine bilo jako bitno, jer sam želela da se sa odmora vratim u potpunosti obnovljena i rasterećena.

Nei Pori odlikuju prostrane ulice, duga, divna peskovita  plaža i prelepa kristalno čista voda.

(Klik na video da se prisetite osećaja kada prvi put u toku godine ulazite u more)

Kako sam neko ko mnogo voli sladoled, pojela sam ih poprilično u životu. Ali najsvesnije tvrdim da u životu nisam pojela lepši i bolji sladoled. (Dobro, sladolede. 🙂 )

Za najdivniji odmor, pored mesta, bitno je (verovatno najbitnije, čak i više od same lokacije) s kim na odmor idete. Zato sam uvek dosta izbirljiva sa kim planiram putovanja. 🙂 Iako obično idem na more sa društvom, ove godine sam išla sa svojom sestrom, bez koje avantura ne bi bila potpuna.

Znate kada na tako divnom mestu imate tako divnu osobu, pa šetate, ćutite, smejete se naglas, pričate i šta god da radite, totalno bude super. I od svega napravite zabavu, kao što su ovi naši “tradicionalni” selfiji u liftu, kojima smo obeležile svaki dan.

Znate da je odmor bio dobar kada dve nedelje provedete bez šminke i lepe frizure, a uprkos tome imate mnogo fotki. 🙂 Osim danima kad vam se baš šminka, naravno. 😀

Na 3,5km od Nei Porija je mesto Platamon, do kog smo nas dve rado išle peške i nazad skoro svakog dana. Iako postoji vozić koji saobraća na tom delu, mi smo ove šetnje koristile za konstruktivne razgovore o svemu mogućem 😀

Smatra se da se antički grad Herakleion nalazio se u blizini Platamona. Heraklion je grad za koji se verovalo da je legenda. Misteriozan grad koji se skrivao ispod peska i blata 1200 godina. Otkrili su ga početkom 20. veka, a grad obiluje tolikim bogatstvom da ga još i danas otkrivaju. Na lokaciji su pronađena 64 broda, zlatni novčići ogromne skulpture, pločice s hijeroglifima…

Ipak najpoznatije obeležje Platamona je Vizantijski zamak iz 12. veka, koji je na brdu iznad varošice.

Grci su izuzetno ljubazni, većina zna srpski i dosta restorana ima menije na velikim tablama, napisane na srpskom.

🙂

Posebno interesantno mi je bilo da mladi Grci koriste skripte i uče srpski. Uglavnom dolaze iz okolnih gradova da rade sezonski.

Petkom je u jednom delu varoši pijaca. Najveći deo na pijaci zauzimaju začini, masline, voće i povrće i grčki keksići. Mada postoji i deo sa tekstilom. U suštini, simpatično, ako zanemarimo veliku gužvu.

Takođe, postoji mnogo taverni, kafića i ribljih restorana. Ono što je totalno slatko što su svi toliko ljubazni, trude se da koriste što više reči na srpskom, ako ništa drugo, makar da vas pozdrave. Mi smo imale svoj omiljeni restoran u koji smo odlazile svako veče.

Uvek smo sedele za istim stolom, do plaže i ćaskale.

Ono što mi je posebno zapalo za oko je, što uz svaku porudžbinu, bilo u restoranu ili na plaži, dobijate flašu vode. Što je super za nekog poput mene, ko ne pije vodu, dok mi neko ne mahne flašom  ispred nosa.

Iz Nei Porija nam je bilo lako da prošetamo do okolnih mesta, tako da smo posetile i Larisu. Larisa je mali univerzitetski grad, nedaleko od Nei Porija. Malo, ali dosta živo mesto sa dooosta ljudi. Ima baš mnogo prodavnica i suvenirnica. U suštini, podseća na svaki univerzitetski grad, glavne popločane pešačke zone sa mnogo mladih ljudi i mnooogooo kafića u kojima ćete jedva da nađete mesto. (Skoro kao na pešačkoj zoni u Pazaru. :D)

 

I naravno, šta je jedno mesto, bez ušuškanih mestašaca koja su stvorena za fotogafisanje, koja su me posebno oduševila. 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Next Post

Jednostavno, samo volim da crtam - Luka Antonijević [Intervju]

Sun Dec 9 , 2018
Luka Antonijević ima 11 godina. A razgovarao je sa nama kao da ima bar 15. Svira gitaru već dve godine. Skoro pet godina ide na […]
%d bloggers like this: