Imala je dva rođenja u Srbiji. Prvo, 1909. u Požarevcu, kao dete dva umetnika. Drugo, kao umetnica, kada je nakon njene smrti srpska javnost ponovo otkrila njeno stvaralaštvo.

Reč je o Mileni Pavlović Barili, slikarki, ilustratorki, pesnikinji i jednoj od najznačajnijih umetnica u Evropi između dva rata.

Njena majka, Danica Pavlović, upoznala je njenog oca, italijanskog kompozitora Bruna Barilija, na studijama klavira i pevanja u Minhenu. Od najranijeg detinjstva, Milena je podsticana da slika i uči. Majka je uporedo uči srpskom i italijanskom jeziku, koji sa pet godina već govori.

Njeno poreklo je bilo razlog da najranije detinjstvo provede na relaciji Srbija – Italija. Zatim je živela i izlagala u Parizu, Londonu, putovala Španijom, a poslednje godine provela je u Njujorku. Na putovanjima obilazi galerije i muzeje, prisustvuje i izlaže na brojnim izložbama.

Primljena je u umetničku školu u Beogradu kao “vunderkind”, uprkos tome što je imala tek 12 godina.

Za vreme njenog školovanja u Srbiji, njena majka je primljena na Dvor kralja, gde između ostalog ima zadatak da podučava srpskom jeziku kraljicu Mariju. Tako je i Milena jedan deo svog života provela na dvoru, gde sa 13 godina crta portret kraljice. 

U jesen 1926. odlazi u Minhen, gde upisuje slikarsku akademiju. Međutim, ne završava je, jer je smata previše konzervativnom. Imala je razvijen društveni život. Često je bila okružena istaknutim slikarima, pesnicima i kritičarima omiljene joj avangarde, pa je tako Momo Kapor nacrtao nekoliko njenih portreta.

Poslednjih 6 godina života, provodi u Njujorku gde se uporedo sa slikarstvom bavila i ilustracijama za mnoge modne časopise (Vogue, Harper’s bazaar). Njen talenat ogledao se i u modnom dizajnu, kostimografiji, scenografiji i stihovima. Samo jednu pesmu je napisala na srpskom jeziku. Sve ostale, kao i “Dolazak bujice voda”, prevod su sa francuskog, italijanskog i španskog.

DOLAZAK BUJICE VODA

Dolazak bujice voda
izbledeo je kraljevski put.
Ali za nas
koji ne možemo hodati
važni su samo horizonti.
Živećemo u miru
nepomičnog nadiranja
u kojem leži spokoj.
Nećemo pokušavati da shvatimo više od toga
jer reči
nisu naša priroda.
Osedećemo
na dnu zajedničke senke
bez pokreta,
u tišini
pustićemo da ode
teret za koji smo mislili da je naš.

1943. doživljava nesreću. Tokom jednog izleta, pada s konja i zadobija ozbiljnu povredu kičme, zbog koje je prinuđena da nekoliko meseci provede u gipsu. Umrla je 1945. u 36. godini, ostavljajući bogatu karijeru za sobom.

Milenin život i rad je obeležila i bolest srca, ustanovljena u 8. mesecu života i koja je bila uzrok njene prerane smrti. Ovi ozbiljni zdravstveni problemi terali su je da aktivno proživi svaki trenutak i uzrok su silovitog rada i broja dela koja je iza sebe ostavila.

“Sve je u Mileninom životu izuzetno, nesvakidašnje – početak, trajanje i kraj. Složen i zanimljiv, egzotičan čak, on teče u različitim socijalnim sredinama, duhovnim i geografskim područjima: u njegovim ogledalima prelama se cela međuratna epoha sa svojim krizama i previranjima. Živopisnošću, on lako može da privuče indiskretni žurnalizam, koji ga razbija u anegdote zaboravljajući, ponekad i kompromitujući njeno delo”

Zbog nadrealizma, veliko broja autoportreta, nostalgičnosti u delima i činjenice da se bavila slikarstvom i poezijom, Milenu često porede sa Fridom Kalo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Next Post

5 najzanimljivijih citata iz knjiga koje smo čitale ove godine

Wed Feb 12 , 2020
“Pogledaj šta može da se desi u ovoj zemlji, reći će. Devojka živi devetnaest godina u nekoj zabitoj palanci, toliko je siromašna da ne može […]
%d bloggers like this: