1. Letholexia

Mentalna blokada koja se javlja kada ne možemo da se setimo reči, a pri tom znamo šta ta reč opisuje. Tada kažemo da nam je nešto „na vrh jezikaˮ. Psiholozi opisuju ovaj fenomen kao privremenu nemogućnost da se informacija „povučeˮ iz memorije. Najčešće su ljudi u stanju da se sete bar dela informacije, recimo prvog slova reči.

Istraživanja pokazuju da ovaj fenomen ljudi doživljavaju bez obzira na to kojim jezikom govore. 

2. Fomo

Ako se svaki put kada ostanete kod kuće osećate usamljeno i u strahu da propuštate nešto bitno, mislite da uvek propuštate najzanimljivije stvari, onda možda imate FOMO (Fear of missing out ili strah od propuštanja), koje je neka vrsta bolesti modernog doba. S obzirom da u svakom trenutku možemo da vidimo šta rade svi naši prijatelji, uvek izgleda da je ‘tamo negde’ zanimljivije, poznatije kao: ‘Najbolje su one žurke na kojima nismo bili.’

3. Pigmalion efekat

Ako više očekujete, više ćete i uraditi

Ovu teoriju je testirao psiholog Robert Rozental. Sprovodio je IQ-testove u školama, zatim nastavnicima saopštavao lažne rezultate. Šta se desilo posle toga?Učenici koje su nastavnici smatrani inteligentnijim, počeli su da uče bolje, zato što su očekivanja od ovih učenika bila veća nego od ostalih. Sve veći pritisak na učenike naterao ih je da uče bolje.

U principu, ako želite da postignete nešto značajno, morate da sebi postavite nerealne ciljeve i precenite svoje sposobnosti za njihovo ostvarenje. I to radi. 

4. Parkinsonov zakon

Ovaj zakon se odnosi na sve – vreme, prostor, novac i druge resurse.

 Na primer, ako imamo tri meseca da spremimo ispit za koji nam treba mesec dana, vrlo verovatno ćemo ga rasteći na sva tri meseca, odnosno: rad se uvećava onoliko koliko za njega imamo vremena.

Ili, ukoliko pričamo o novcu,  zakon kaže da, bez obzira na to koliko zarađujemo, skloni smo da potrošimo sve, pa čak i malo više.

5. Pratfall efekat

Ako niste savršeni, ljudi će vas više voleti. 

Kada želimo da ostavimo na nekog utisak, trudimo se da budemo najsavršenija verzija sebe. Međutim, studije pokazuju da ispoljavanje svoje ranjivosti i slabosti, povećava nivo empatije kod drugih.Što više imate nekritičnih nedostataka, ljudi će se bolje odnositi prema vama. 

Profesor, koji istupa pred auditorijumom vidno uzbuđen, publici izgleda pametniji od onoga koji govori veoma samouvereno.

U principu, grešiti – nije samo normalno, već i korisno. U svakom slučaju, sve dok god vaše greške ne nanose štetu drugima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Next Post

Hello world - Internet u doba karantina

Sat Mar 28 , 2020
Društvene mreže su donele nove mogućnosti. Srećom, veoma korisne u ovom periodu. Na raspolaganju su nam virtuelne ture kroz najpoznatije muzeje, digitalne biblioteke sa dosta […]
%d bloggers like this: