Povodom svojih fotografija iz Kine, Kartije-Breson, jedan od najvećih fotografa,
rekao je: „Video sam Peking u malim isečcima stotog dela sekunde,
ali te su fotografije plod jednog dugog saznavanja i jednog kratkog iznenađenja”.

On nam govori da fotografija, iako je stvar trenutka, ne nastaje slučajno.

U savremenom životu, kamera je upotrebno sredstvo, kao kompjuter ili telefon. Da bismo ih koristili, nije potrebno da postanemo hakeri ili softverski inženjeri.

Fotografija više nije zanat, sa procesima koje treba učiti od majstora, niti tajna koja se prenosi sa oca na sina.

Foto-laboratorije su prestale da budu mesta u kojima vlada alhemija, tajne recepture i u kojima nastaje sve – od emulzije za izrađivanje fotografije pa do uramljenih slika.

Dostupnost kamere je omogućila običnom čoveku, potpunom laiku, da sa minimumom znanja, pomoću jednog klika dobije vizuelnu belešku.

Postavlja se pitanje – da li čovek mora da zna teoriju da bi pravio dobre fotografije?

Naravno da se može fotografisati bez ikakvih teorijskih i praktičnih priprema, i nekada se mogu postići dobri rezultati. Ali, mnogo je veća verovatnoća da će se bolji rezultati desiti uz puno rada, puno teorije i uz posmatranje fotografija velikih fotografskih imena.

Dobre fotografije su istovremeno dokument koji svedoči o istorijskom trenutku, medij koji komunicira sa publikom i umetničko delo koje ima likovne kvalitete.

Iako se, kada je nastala prva fotografija, smatralo da to znači smrt za slikarstvo, desilo se nešto suprotno – fotografija je pokrenula nove pravce u umetnosti.

Impresionizam je nastao kao reakcija na pojavu fotografije, jer su umetnici shvatili da je postalo besmisleno da slikaju realistično. Umesto toga, počeli su da kroz slike izražavaju svoje utiske odnosno ”impresije”.

Fotografija je pomogla slikarstvu zato što su umetnici sada mogli da, umesto da nose svoje boje i štafelaje na određeno mesto kako bi slikali, donesu fotografiju u svoj atelje.

Umetnost Endija Vorhola zasnivala se na korišćenju već postojećih fotografija (novine, časopisi) ikona i kultova popularne muzike, filma, politike, tj. potrošačkog društva, koje su tehnikom sito-štampe prenošene na slikarsko platno i serijski se umnožavale.

Ono što sam naučila na časovima fotografije bilo je da svaka fotografija mora da ima priču i mora da prenosi emociju. Da je najbolje fotografisati ujutru, negde do podneva ili pred zalazak, kada je sunčevo svetlo najlepše.

Za fotografiju vole da kažu da je to ”slikanje svetlošću” i pri fotografisanju se obraća pažnja na prostor, odnos boja i svetlosti. Fotografija je danas samostalna umetnost, koja ima svoje specifične kriterijume vrednosti.

Koji su to kriterijumi?
Mi uvek znamo da li nam se nešto dopada ili ne, ali retko umemo da objasnimo šta je to tačno što izaziva takvu našu reakciju.
Kako možemo da posmatranjem fotografije ili nekog drugog umetničkog dela shvatimo njenu vrednost?

Ljudi često pitaju umetnike: Kako se ovo gleda?  Objasni mi, ja ovo ništa ne razumem.
Naročito ako je umetničko delo apstraktno.

“Onako kako tebi prija” je odgovor koji često dajem, jer je posmatranje umetnosti lično i samo ti znaš šta ti odgovara.
Umetnost nije matematika, pa da postoje tačni i pogrešni odgovori.

Ali, ako si jedna od onih koje kažu da ne znaju šta da rade kada se nađu pred nekim delom, probaćemo da ti sugerišemo na  neke ideje kako bi ti posmatranje bilo zanimljivije.

POSMATRAJ

Okej je da se krećeš instinktivno i ne moraš da pogledaš svaki eksponat. Videti svaki predmet u velikoj galeriji je kao da odeš u veliki bioskop i pokušavaš da gledaš pet filmova odjednom tako što ćeš trčati iz prostorije u prostoriju.

Umesto da juriš da vidiš što više, zastani ispred nečega što te oduševljava. Ali i kod onoga što ti se se nimalo ne sviđa. Probaj da objasniš sebi zbog čega.
Kad kažem zastani, stvarno to i mislim.
Izdvoj vreme, pet do deset minuta. Ako imaš priliku – sedi. I posmatraj.

Ali šta da posmatram deset minuta?! To je samo slika?

UOČAVAJ

Kada pronađeš nešto što ti je privuklu pažnju, počni sa najosnovnijim.
Opiši sebi ono osnovno – da li je to slika, fotografija ili skulptura? Možda nešto četvrto?

Od kog je materijala napravljeno? Je li nežno ili grubo? Svetlucavo? Prljavo? Delikatno ili nabacano?
Kakve je veličine?
Primetićeš da velike slike i objekti traže od nas da se odmaknemo, kako bi mogla sve da obuhvatiš pogledom, a zatim se polako približavaš da bi uočila detalje.
Male slike su drugačije. One zahtevaju da im priđemo što bliže.

OPIŠI

Ponašaj se kao da vršiš popis. Probaj da nabrojiš šta sve vidiš. Koje figure, objekte i prostor prepoznaješ?

KAKVE OSEĆAJE U TEBI IZAZIVA DELO KOJE GLEDAŠ?

Kojih boja najviše ima, da li je slika svetla ili tamna, da li je simetrična, šta se na njoj nalazi?
Da li predstavlja ljude, prirodu ili neki enterijer?
Ima li nekih dekorativnih elemenata: šare, dizajn, ukrasi na odeći?
Ima li teksturu? Da li je glatka ili ima debele slojeve boje?
Možda je korišćeno još nešto kako bi se napravila tekstura?

ANALIZIRAJ

Analiziraj detalje i stvari koje si primetila i probaj da im pripišeš značenja.
Kako se objekti, figure i okruženje uklapaju u zajedničku priču?

Obrati pažnju na to kako se tvoj pogled kreće. Umetnici na slici ”vode” tvoje oko onako kako oni žele.

Biti svestan toga kojim redosledom posmatraš objekte na slici može da nam pokaže koja je bila namera umetnika.

TUMAČI

Ono što si iz prethodnih koraka shvatila i zapamtila, ukombinuj sa informacijama koje imaš o umetniku i njegovom radu. To će ti pomoći da doneseš zaključke.
Kakav bi naziv dala slici?

BITNO je da shvatimo da je ovo lična interpretacija– ovo nije nauka.
Nije poenta u pronalaženju tačnog značenja, već u kreativnom razmišljanju i otkrivanju različitih slojeva i različitih mogućnosti razumevanja dela.

Prvi korak je shvatiti da li je delo alegorija, neka priča. Asocijacija ili realistično delo ili apsolutno slobodno od bilo kakvih asocijacija.

Umetnost je subjektivna – ako ti se ne sviđa neki određeni stil ili pravac, ne brini! Postoji nešto za svakoga – od apstraktnog ekspresionizma pa do realizma.

SKUPI SVE UTISKE

Šta ti se dopada, a šta ne?

Umetnička dela postaju polazište za naša jedinstvena iskustva i asocijacije.

To je ono dragoceno što nam umetnost pruža.

Kako bi delo zvučalo da ima ton? Možda te podseća na neku pesmu?

Kad zatvoriš oči, čega se sećaš sa slike?

Na sve ovo, istoričari umetnosti pri dešifrovanju slike koriste simbolizam, ikonografiju, društveni kontekst i detalje iz umetnikovog života.

Ne moraš uvek da znaš teoriju da bi moglia da ceniš i uživaš u slici.

Ali ako voliš istoriju i teoriju umetnosti, verovatno će biti mnogo zabavnije. 🙂