O nama
Home
Blog
Priče koje su nas inspirisale
Priče koje pamtimo
Kontakt

Facebook
Instagram
Bloglovin

Priče iz našeg ugla.

Instagram Feed

liliputanke

✏️pišemo, jer priče povezuju
☀️kreiramo ono što želimo da postoji
🎨istražujemo: umetnost | kreativnost | autentičnost
💌Info@liliputanke.com

"Nijedan self-help priručnik ne može vam pomoći

"Nijedan self-help priručnik ne može vam pomoći koliko roman klasične književnosti. Biblioterapija postaje popularnija od benzodiazepina, a umesto leka na recept dobijate roman. Umesto u apoteku, sve više ljudi će odlaziti u knjižare. "

Već neko vreme razmišljam o tome koliko knjige popularne psihologije postaju nekako izlizane. Bila sam veliki fan u jednom periodu, priznajem. 😄 I neke od njih su mi zaista pomogle da promenim neke štetne pravce razmišljanja i usvojim korisnije. Ali posle određenog broja takvih knjiga, mnogo toga se ponavlja i postaje monotono. Mnogo toga i prevaziđemo i shvatimo da nije sve baš tako pojednostavljeno, već malo kompleksnije.

Zato sam se oduševila ovim pasusom sa početka, koji sam pronašla u jednom tekstu u @plezir_magazin

Autor teksta @todoric_ dalje kaže:

"Kada zaronite u klasičnu književnost, izranjate tako da možete da uzmete još dublji dah. Videćete, tamo se nalaze odgovori na sva vaša pitanja. Probleme ćete vremenom početi da rešavate lakše, lepše ćete razgovarati sa prijateljima, vaš pogled biće širi, razumnije ćete sagledavati prošlost i sadašnjost, i nećete više praviti iste greške u budućnosti."

To me je podsetilo na jednu rečenicu koju sam skoro čula u nekom razgovoru, koja kaže: "Čitanje je vežbanje života, ali bez posledica."

Zato, vežbajte život, čitajte klasičnu književnost. I časopis Plezir.

Sa dovoljno velikim zašto možemo da prevaziđemo

Sa dovoljno velikim zašto možemo da prevaziđemo bilo koje kako.

Citiraćemo Ničea koji je rekao:"Onaj ko ima zašto da živi, može da podnese bilo koje kako da živi."

Zašto je ova fraza bitna?

Ako su naše želje i motivacija dovoljno velike, borićemo se da ostvarimo svoju zamisao.

Velika želja može da pokrene veliku akciju - bez obzira koliki je otpor u pitanju.

Svi smo imali ove situacije, zar ne?

U svojoj knjizi "Osvajanje sreće" Bertrand Rasel

U svojoj knjizi "Osvajanje sreće" Bertrand Rasel kaže: "Nisam rođen srećan. U adolescentskom dobu mrzeo sam svoj život i neprestano bio na rubu samoubistva. Sada, naprotiv, uživam u životu; skoro da mogu reći da sa svakom godinom u njemu sve više uživam..."

U istoj ovoj knjizi on opisuje svoj metod za pronalazak sreće.

Kakav je to metod?

Kad god da počnete da osećate grižu savesti zbog nečega što ste uradili (a tada ste se osećali mnogo dobro), jednostavno morate da proučite razloge zbog čega vas mozak tera da tako razmišljate. Možda su vas tako učili od malena. A vaše mišljenje se tokom odrastanja promenilo. Pogledajte te razloge zbog kojih vas grize savest izbliza. I ako su neosnovani, odbacite ih.

Ili ako kažete: Ja to ne mogu. Zapitajte se zašto?
Da li je to uverenje činjenica ili vaša pretpostavka?

Dok god negativno razmišljamo o uzrocima svoje nesreće, ostajemo zarobljeni u njoj.

U čemu je tajna sreće?

U istinskim interesovanjima. Proširite svoja interesovanja koliko god možete i postarajte se da vaše reakcije na stvari i lica koja vas zanimaju budu što više prijateljska i što manje neprijateljska.

Zvuči jednostavno, zar ne?

Kad smo konačno smo počele aktivno da pišemo, t

Kad smo konačno smo počele aktivno da pišemo, trudile smo se da ispoštujemo sve savete sa interneta oko pokretanja bloga.

Sve sem jednog.

To je bio savet vezan za temu bloga.

"Normalno" je da svaki blog ima jednu temu i da je ograničen na nju.

Nama dvema to nije nikako uspevalo. Teme su varirale od omiljenih mesta za ispobavanje sladoleda, omiljenih knjiga, filmova i serija, umetničkih dela, mitova o kreativnosti, efekata u psihologiji, putovanja, mitologija.

Pokušale smo da se fokusiramo samo na jedno. Ali nije nam uspevalo. Verovatno zato što su nam i interesovanja široka.

Često zapadnemo u još jedan začarani krug koji nas koči ka napredovanju. Zove se prvo jedno pa drugo. To je redosled stvari koji smo kreirali u glavi i tako ostajemo ušuškani u svojoj zoni komfora. Ako ne ispunimo jednu stvar iz tog redosleda, ostajemo da tapkamo u mestu.

Da smo ostale da tražimo jednu temu našeg bloga, verovatno ne bismo više ni pisale.

Nismo prestajale da radimo jer nas je motivisao fidbek vas koji nas čitate i sve one poruke podrške koje nam šaljete.

Da li i vi ispadate iz koloseka jer niste prvo uradili jedno - pa drugo? Kako se s tim borite?

Kada smo počele da pišemo prvi tekst za blog, to

Kada smo počele da pišemo prvi tekst za blog, to je trajalo mesecima. Prvi tekst, pa fotke. Pa izmena. Pa fotke nisu dovoljno dobre. Pa tekst nije dobar. Previše je kratko. Ili previše dugačko. Nije sveobuhvatno. Ili možda jeste.

Na kraju smo rešile da ga objavimo, pa šta bude.

Našle smo se u začaranom krugu perfekcionizma i preteranog komplikovanja. Dodavale smo činioce i sve više komplikovale stvar, a to je odugovlačilo objavljivanje.

Onda smo rešile da - presečemo.
Objavile smo tekst takav kakav je.

Svi težimo izuzetnom kvalitetu šta god da radimo. Ali moramo da postavimo granicu između kvaliteta i začaranog kruga.

Ono što smo se od tad dogovorile da ćemo da radimo je - konstantno usavršavanje. I milion edukacija, čitanja, radionica kasnije dobile smo sledeći rezultat. Mnogo dobrih tekstova. Onaj naš prvi (tekst koji nikad više nismo opet pročitala) nam je i dalje tu. Podseća nas koliko smo napredovale.

Koliko puta ste zapali u ovaj začarani krug?

Izađi Pokaži se Ne krij se Ne maskiraj se Ne pra

Izađi
Pokaži se
Ne krij se
Ne maskiraj se
Ne pravi se
da jesi
ono što nisi
uzalud je
kad-tad
tesna će ti
koža biti
i ceo svet će te žuljati
i noću
kad sveta oko tebe ne bude
oči će ti se sklapati
nećes spavati
i biće preteško poneti
premalo sebe
a previše drugih
Ne daj se
jednom ćeš
možda
biti srećan
što nisi
na sebe pljunuo
što se nisi
sakrio
što si hrabro
napred koračao
što si pao i
ustao
a pružena ruka
tebi
bila je samo tvoja
tada ćeš shvatiti
da je to ona
koja ti je bila potrebna
ona najvažnija
tada ćeš se odmoriti
i korak će ti biti lak
Ne daj se
jer čak i ako si sam
i ako ti se čini
da si slab
zatvori sva vrata
na koja ne želiš da uđeš
zastani
zaplači
poslušaj
prihvati
priznaj se
zagrli
i ne puštaj
budi radostan
jer si bio jak
jer si pokidao lance
i okove
jer si oslobodio
istine
osećaje
strahove
strepnje
nemire
zarad mira
i srce što ne poznaje
prevare
što kuca sve glasnije
i veruje
Ne daj
na istinu
na dušu iskrenu
na ljubav
iznutra
možda si uplašen
možda si umoran
od lutanja
od pogrešnih stanica
prolaznika
vozova
koji nisu tvoji
od čekanja
onih pravih
Ne daj se
Ne krij se
i neko će te
baš takvog
umeti
zadržati
čuvati
i iskreno voleti
a jedan takav neko
tvoj neko
vredniji je od
hiljadu lažnih
Ne brini
Pravi ljudi
će nas voleti prave
Ne daj se
ne gazi se
jer tako
neko drugi želi
ma šta dobio za uzvrat
nemoj izgubiti
Svoje Ja
Ti nisi
neko drugi
Ti si Svoj
Poseban
Jedan
i Jedini
Imaš sebe
i ako njega izgubiš
ne ostaje ti više ništa.

Sara Knežević: Ne daj se

Na kraju jedne tribine gledaocima je rečeno da mo

Na kraju jedne tribine gledaocima je rečeno da mogu da postave još samo dva pitanja pre završetka događaja. Međutim, neke osobe kao da to nisu čule. I nakon ta dva pitanja i dalje su držale podignute ruke. Govornici su odlučili da će ispoštovati njihovu znatiželju i dati im priliku da postave još pitanja.

Interesantno je da nijedna osoba koja je i dalje držala ruku (i zato dobila priliku da postavi dodatno pitanje) nije bila žena!

Ovaj primer navela je Šeril Sandberg u TED govoru Zašto imamo premalo ženskih lidera.

Šta mislite, zašto se ovakve situacije dešavaju?

Devojčicama se, mnogo češće nego dečacima, nameće da treba da budu dobre učenice. A tokom školovanja smo naučile da će naš trud biti nagrađen ako poštujemo pravila, budemo poslušne i vredne. Ipak, u stvarnom životu se dešava da je nepoštovanje pravila ponekad korisnije, kao u ovom primeru.

Iako su u proseku bolji đaci od dečaka, devojčice češće imaju manje vere u svoje sposobnosti i za svoje uspehe kažu “imala sam sreće” ili “naporno sam radila”, umesto “zaslužila sam to”.

Zato što su naučene da strogo poštuju pravila, žene se trude da sve rade savršeno. To znači da se mnogo više preispituju, da su veće šanse da se ne prijave za posao ako ne ispunjavaju 100% uslova, da ređe traže povišicu ili izbegavaju da postave pitanja.

Čitajući priče nekih objektivno veoma uspešnih žena, shvatile smo da je to veoma čest obrazac ženskog perfekcionizma - da ma koliko bile uspešne, budu i dalje nesigurne u svoje sposobnosti.

Šta vi kažete, imate li vi primere žena iz vašeg okruženja koje se ne uklapaju u ovaj obrazac i čije vas samopouzdanje inspiriše?

Ova fotka pokazuje koliko ne možemo da verujemo d

Ova fotka pokazuje koliko ne možemo da verujemo da nam izgleda konačno uspeva da redovno postavljamo sadržaj na Liliputankama! 😄

A nije da nismo pokušavale. Mnogo puta. 🌞

Za tri godine koliko imamo ovaj profil, dešavalo se da na razne načine pravimo planove objavljivanja. Ali retko kad su upalili.

Ali znate šta? Danas je 33. dan kako postavljamo sadržaj baš svaki dan, bez izuzetka. Što znači da smo već na trećini puta da uspemo u izazovu koji smo same sebi zadale: 100 dana kreiranja. 😍

Zašto nam je to bitno? Jer delimo mnogo više stvari nego što bismo inače, kada se trudimo da svakim tekstom budemo apsolutno zadovoljne. Jer se desi da nekad tekst koji mislimo da nije ništa posebno, ljudima mnogo znači.

I zato što svako može da napiše jedan dobar tekst, s vremena na vreme. Naš cilj je da možemo da ga napišemo uvek, kad god poželimo. A za to je potrebna vežba. Hvala vam što nas svojim porukama u poslednjih mesec dana podržavate i dajete nam motivaciju da budemo (hiper)aktivne kreatorke sadržaja. 🌞

U vreme kada su samo muškarci imali pravo glasa,

U vreme kada su samo muškarci imali pravo glasa, žena je ostajala na margini, u kući ili na ulici. To se desilo i izuzetno talentovanoj francuskoj vajarki - Kamij Klodel. O odnosu prema ženama i ženskom stvaralaštvu u 19. veku, dosta govori izjava francuskog diplomate:

"Talenat Kamij Klodel je istovremeno i sramota i sjaj naše zemlje."

U to vreme je bilo neshvatljivo da se žena bavi vajanjem. Zato je prošla kroz težak put do slave. Ipak, uspela je da postane prihvaćena kao umetnica i redovno izlaže na likovnim salonima. Ali, njen rad je i tada nedovoljno cenjen i smatran kopijom. Gušilo je i to što su najbliži muškarci u njenom životu bili veoma slavni. Njen talenat je bio u senci Pola Klodela - njenog brata, uspešnog književnika i Ogista Rodena - poznatog vajara.

Optuživali su je da kopira Rodena. Čak i pre nego što je čula za njega ili ikada videla njegove radove. Bila je svesna svog dara i ta upoređivanja su joj smetala. Učila je od svih, ali i nezavisno od njih. 1884. počela je da radi za Rodena. Pisma iz tog perioda pokazuju da je bila srećna što će učiti od njega. Između njih se dogodila ljubav, koja je trajala 10 godina, ali joj i donela mnoge brodolome.

Zbog toga što mu je bila učenica, bila je u senci, koja je nekada štitila, a nekada joj smetala. Povezanost sa Rodenom, složeni odnosi u porodici, složeno i hirovito ponašanje, njena umetnička autentičnost doprineli su da u vremenu u kom je živela, ostane skrivena od očiju javnosti.

Značaj njenog stvaralaštva došao je do izražaja tek u naše doba.

Iz opusa Kamij Klodel danas je preživelo samo 90 radova.
Ostale je ili uništila svojim rukama ili su jednostavno izgubljeni. Skulpture koje se danas mogu videti su uglavnom mala, intimna dela.

Danas, skoro jedan vek kasnije, svi njeni radovi su skupljeni i mogu se videti u muzeju posvećenom njoj, koji se nalazi u gradiću Nožen sur Sen, oko 100 kilometara od Pariza.

"Nema veće agonije od nošenja neispričane prič

"Nema veće agonije od nošenja neispričane priče u sebi." - Maya Angelou

Zato mi naše priče zapisujemo i još važnije - delimo sa vama.

Šta vi obično zapisujete?

Ako ste osoba koja ne može da se odluči za jednu

Ako ste osoba koja ne može da se odluči za jednu oblast, jedan posao ili zanimanje, verovatno vam često govore da treba da se fokusirate. Da odaberete jednu oblast i u njoj se usavršavate.

Ali evo zašto je to loš savet.

Proučavanjem najuspešnijih svetskih sportista, umetnika i naučnika, zaključeno je da se na većini polja - posebno u složenim i nepredvidivim – generalisti, a ne specijalisti, sve više ističu. ⁣
⁣
Šta to u stvari znači? ⁣

Kada je Galileo Galilej došao do čudesnog otkrića planina na Mesecu, njegov teleskop nije imao dovoljno uvećanje da potkrepi taj nalaz. Umesto toga, prepoznao je cikcak šaru koja deli svetle i tamne strane Meseca. Drugi astronomi su gledali kroz slične teleskope, ali je on jedini shvatio šta znače svetli i tamni delovi. Imao je neophodno znanje u fizici i astronomiji, ali i iskustvo u slikanju i crtanju. Zahvaljujući umetničkom obrazovanju u tehnici po imenu kjaroskuro, koja se usredređuje na prikazivanja svetlosti i senke, Galilej je mogao da otkrije planine tamo gde drugi nisu.⁣
⁣
Za stvaralaštvo je ključan jedinstveni spoj širokog iskustva. Kada imamo razna interesovanja, verovatno ćemo više isprobavati originalne ideje i dolaziti do neuobičajenog znanja. Zato je bitno razumeti da je to što neko ima mnogo interesovanja nije mana. Čak i kada nisu bili fantastični u svakoj oblasti kojom se bave, najuspešniji ljudi u istoriji su bili radoznali i imali znanja iz naizgled nepovezanih oblasti.

Kod mene je uvek sve zavisilo od toga koga sretnem

Kod mene je uvek
sve zavisilo od toga
koga sretnem
na putu
kad krenem u grad
i u životu
sve uvek
zavisi od toga
i nisam mnogo birala
koga ću da sretnem
volim sa svakim
posebno sa svakim
nekad stanem
zadržim se
ne odem kući
ostanem
nekad pobegnem
nekad hodam po krovovima
nekad patim
što smo se mimoišli.

Vitomirka Trebovac: Kad se sretnemo

Load More... Follow on Instagram

Kontaktirajte nas

info@liliputanke.com

Newsletter

Ime

Email adresa:

Leave this field empty if you're human:

Search for:

Home
Kontakt

Kontakt

Vaše ime (obavezno)

Vaša e-pošta (obavezno)

Predmet

Vaša poruka

Suscribe Us Now

Liliputanke

Priče iz našeg ugla.

Copyright All right reserved | Theme: Swift Blog by ThemeInWP.