O nama
Home
Blog
Priče koje su nas inspirisale
Priče koje pamtimo
Kontakt

Facebook
Instagram
Bloglovin

Priče iz našeg ugla.

Instagram Feed

liliputanke

✏️jer priče povezuju
☀️tekst po tekst - 400 tekstova (i dalje brojimo!)
🎨umetnost | kreativnost | rad na sebi
💌Info@liliputanke.com
čitaj nas ovde:

Pojam pismenosti odavno prevazilazi čitanje i pis

Pojam pismenosti odavno prevazilazi čitanje i pisanje. Takva pismenost nam omogućava osnovnu komunikaciju, ali je daleko od dovoljnog za funkcionisanje na internetu i u savremenom društvu.
Koje su to "nove pismenosti" koje su nam potrebne da funkcionišemo u svetu današnjice?

(Post je napravljen na osnovu teksta Lazara Džamića "Šest pismenosti za 'postkorona,' svet".)

Nemam običaj da se vraćam pročitanim knjigam

Nemam običaj da se vraćam pročitanim knjigama. Jer, pored toliko novih knjiga, zašto gubiti vreme na iste? - bila je moja logika. ⁣
Odlomak u nastavku je iz jedne od retkih koje sam pročitala više puta i baš on me je ubedio da se nekim knjigama treba vraćati, jer sam ga zapazila tek poslednji put kada sam je čitala.⁣
⁣
"Listovi iz svezaka bili su opet prošarani ljubičastim škrabotinama, u kojima je svakome posvećivao poseban odeljak. Uprkos svemu, iako to sam nije primećivao, ta pisma iskupljenja i podstreka pomalo su se pretvarala u pastorale razočarenja. U zimskim noćima, dok je supa na kaminu ključala, čeznuo je za toplinom sobice iza dućana, za odsjajem sunca na prašnjavim bedemima, za zviždukom voza u poslepodnevnoj sparini, upravo kao što je u Makondu čeznuo za zimskom supom na kaminu, za izvikivanjem uličnog prodavca kafe, za jatom ševa u proleće. Ošamućen od ove dve nostalgije, koje su se suočavale kao dva ogledala, gubio je svoj divan smisao za nestvarnost, da bi, na kraju, preporučio svima da napuste Makondo, da zaborave sve što ih he on učio o svetu i o ljudskom srcu (...) i da se sete, u bilo kom mestu se nalazili, da je prošlost jedna laž, da pamćenju nema povratka, da je svako proleće nepovratno i da je, čak, najluđa i najupornija ljubav u svakom slučaju samo prolazna istina."⁣
⁣
Znate li o kom klasiku je reč? 😊
Reč je o delu kolumbijskog Nobelovca Gabrijela Garsije Markesa.

Ovo su samo neke od stvari koje su mi bile interes

Ovo su samo neke od stvari koje su mi bile interesantne na predavanjima u okviru prakse na kojoj sam trenutno u kompaniji Coca Cola HBC Srbija. 😊

Jako mi je drago što sam od preko 700 prijavljenih odabrana među 20 stvarno neverovatnih ljudi, od kojih je većina mlađa od mene. 🙈

Verujem da ću u sledeće dve nedelje čuti još mnogo interesantnih stvari koje ću moći da podelim sa vama, a za početak, evo 7 rečenica koje su mi bile najupečatljivije. ☀️

#cchintern
#cokesummership2020

7 načina da sami sebe sabotiramo iz knjige Mindfu

7 načina da sami sebe sabotiramo iz knjige Mindfuck

Da li zaista postoje načini na koje sabotiramo i sebe i druge?
Naravno da postoje. To su uglavnom neka skrivena ubeđenja u nama i najčešće ih koristimo kako bismo izbegli bol ili strah.
Mi smo izdvojile 7, a vi nam recite da li smo neki zaboravile 🙃

Katastrofa: Sami sebi teramo strah u kosti. To su one katastrofe kada u svakoj situaciji pravimo slona od muve. Svaku blagu promenu shvatamo kao neku nadolazeću nesreću. Npr. razmišljamo da damo otkaz, ali se plašimo da više nikada nećemo naći novi posao.
Samoodricanje: Životne interese drugih postavljamo iznad svojih. Tek kada je drugima dobro, onda sme i nama da bude dobro. Samoodricanje je mnogo rasprostranjeno kod žena zbog. Pogotovu kada ipak prećutimo, a hteli smo nešto da kažemo.
Vršimo pritisak: Stavljamo sebe i druge pod pritisak. Definitivno najgora vrsta sabotaže. Same sebe ucenjujemo, kritikujemo. Koliko puta smo rekle sebi da smo debele i terale sebe da smršamo pod pritiskom?
Kritikujemo: Kritikujemo i sebe i druge. Tu spadaju perfekcionizam i narcisoidnost. Stalno se upoređujemo i namećemo sebi društveno postavljene ideale. Kritikujemo i sebe i druge i delimo ih na prave i pogrešne, dobre i loše, gornje i donje.
Pravila: Držimo se rigidnih, slepih, prevaziđenih pravila. Jedino smo tako sigurni u sebe i ne odstupamo od tih pravila. Sve konstrukcije su uzročno posledične i sve nam se svodi na ako i onda. Npr. Ako me zaista voli, onda će me zvati po nekoliko puta dnevno.
Nepoverenje: Hronično ne verujemo ni sebi ni drugima. Ovaj stav je najčešće povezan sa dozom agresije. Mislimo da ako nešto bitno treba da uradimo, moramo da to uradimo same, jer biramo da ne oslanjamo na druge.
Premotivisanost: Potiskujemo, u ekstremnoj smo euforiji i previše motivisani. Postavljamo sebi cilj da moramo uvek da budemo vedri, nasmejani, pozitivni i sigurni u sebe. Problemi ne smeju da postoje. Cilj nam je da ubedimo sebe da je sve pod kontrolom. Prodajemo sa žarom priču drugima da je sve savršeno u našem životu. Setimo se samo koliko smo ig profila videle sa srećim licima parova, a iza se zapravo krio problem ili nasilje?
Zaista je mindfuck. 😬

Da li si znala za postojanje ovog "filter mehurića?"
Kada smo svesni njegovog postojanja, lakše nam je da shvatimo da ono što mi vidimo sa svojih profila, nije sve što postoji i da internet ipak nije mesto na kome lako možeš da dobiješ informacije sa različitim mišljenjima, pa da možeš da sama formiraš svoj stav. Najbitnija poruka ovog posta je - internet nije nepristrasan.

"-Koja lutka ti je najdraža?⁣ -Lolika.⁣ -Hoc

"-Koja lutka ti je najdraža?⁣
-Lolika.⁣
-Hoćeš li se igrati sa njom?⁣
-Neću, baš se lijepo igra sama.⁣
Ali Lolika me gleda onim jednim otvorenim okom. Ne mogu izdržati taj pogled. Lolika drži dvije čačkalice kojima plete džemper za Barbiku. Ima slomljenu nogu, ošišane trepavice, flomasterom našminkana usta, oguljen lak na noktima, ulijepljenu i zamršenu kosu i bijela ostrva na mjestima iščupanih pramenova. Takve stvari, i u životu, radimo onima koje najviše volimo." ⁣
⁣
Ovo je isečak iz knjige "Otac moje kćeri", Nenada Veličkovića. Zapisala sam ga pre 6-7 godina. Kada sam pronašla ovaj svoj "dnevnik čitanja", nisam se sećala ovog pasusa. Ali mi se baš dopada. Zato mi je žao što sam bila previše lenja da češće zapisujem omiljene delove knjiga koje čitam, kako bih se njima iznenadila kasnije, kao da ih prvi put vidim. ⁣
⁣
Imas li ti naviku da zapisuješ svoje omiljene delove knjiga? 😄

Ne, stvarno, kad? Jesi li skoro sela da napišeš kako se osećaš? Ili ti se često "sve skupi" pa ne znaš tačno šta ti je? 😀

Smešno zvuči, ali meni su bile potrebne godine da priznam sebi da sam itekako sposobna da na nekog budem ljubomorna. Ali je super kad to uradiš. Ne jer je lepo biti ljubomoran, nego kad saznaš na koga i zbog čega, možeš da na toj oblasti svog života nešto i uradiš. Jesi li sebi priznala da nešto radiš samo da bi se svidela drugima? Da te neko nervira zato što je uspešniji od tebe? Da svojim ponašanjem umeš da povrediš ljude? Da li znaš koji su tvoji najveći strahovi?
Ili, sa druge strane:
Šta su najbolje stvari koje si ikad uradila? Koje su tvoje najveće vrline? Umeš li da primiš kompliment? A da ga daš? Umeš li da zatražiš pomoć za nešto što ne umeš sama?
Ma koliko kontraintuitivno zvučalo, tek kada stvarno sebi priznaš neke svoje mane, tek tad možeš da odlučiš da li si okej sa njima i prihvataš ih, ili želiš da ih promeniš. Sve dok foliraš sebe i svoja osećanja i potiskuješ svoje misli, ustvari podrivaš sebe i svoju slobodu da budeš to što jesi. “ Tvoj vid postaje jasan tek onda kad saslušaš sebe. Ko gleda napolje, sanja; ko gleda unutra, budi se.” Karl Jung
Inspirisana postom koji je napisala @ninabljak koji možeš da pročitaš na našem storiju.

Znamo koliko je teško da nove navike sprovedemo u

Znamo koliko je teško da nove navike sprovedemo u delo. Uvek postoji neki zamišljeni ponedeljak od kog svi nešto započinjemo.
A da li smo razmišljali o tome da olakšamo početak novim navikama?

Postoji jedan metod koji se zove: "Pravilo od dva minuta" i ono nam kaže da kada započinjemo novu naviku, trebalo bi da prođe manje od dva minuta da je i uradimo.
Kako to deluje u praksi?

Npr. ako želim da čitanje pred spavanje bude moja navika, već večeras ću da pročitam jednu stranicu za koju mi treba oko 2 minuta. I tako ću da radim sve dok ne steknem naviku da čitam duže pred spavanje.

Trčanje počinje tako što ću obuti patike i hodaću dva minuta. Kasnije će to da bude deset minuta, pa 5km, pa možda čak i maraton.
Umesto da stvaramo novu naviku od starta, biće nam lakše da sitnijim koracima dođemo do nje. Naučićemo da budemo dosledni i istrajni. Isto kao kada se zagrevamo pre treninga i spremamo se za vrhunski performans.

Možda će ovo pravilo nekome da izgleda kao mentalni trik, ali bitno je da u startu razgraničimo cilj. Niko ne želi da čita samo jednu stranicu knjige ili šeta dva minuta. 😂

Ovo pravilo je samo olakšani početak ka stvaranju nove navike.

Na kraju ćemo završiti sa navikom za koju smo se prvobitno nadali da ćemo je izgraditi.

Kakve ti tehnike koristiš za izgradnju novih navika? 🌸🤞

Mi smo jedina vrsta koja razmišljanjem menja sta

Mi smo jedina vrsta koja razmišljanjem menja stanje svog organizma. Misli su usko povezane sa hemijskom ravnotežom organizma - homeostazom. Svaki put kad se javi misao, stvara se nova konekcija između neurona i aktivira određeni deo mozga. Ogromna je razlika da li je ta misao pozitivna ili negativna. ☀️⁣
⁣
Zahvalnost recimo, aktivira različite delove u mozgu. Hipotalamus - žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ispušta dopamin, hormon zadovoljstva i "popravljač" raspoloženja. Aktiviraju se centri za nagrađivanje koji rade i kada u telo unesemo ono što volimo ili uradimo zadatak koji nam je predstavljao izazov. Mozak se natopi dopaminom i dobija "doping" dobrog osećaja. U prevodu - mozemo postati zavisnici od zahvalnosti. ♡ Kao kod svake zavisnosti, mozak traži još. Zato zahvalni ljudi imaju veću motivaciju da pomognu drugima i duže ostaju pozitivni. ☺️⁣
⁣
Hipotalamus kontroliše san, pa ljudi koji su zahvalni, osim što se lepše osećaju - bolje spavaju, bolje uče i lakše donose odluke. Imaju bolji imunitet i otporniji su na prehlade i grip. 😷⁣
⁣
Kako vežbati zahvalnost?⁣
⁣
Uz dnevnik zahvalnosti, naravno! Prema istraživanju, grupa pacijenata koja se lečila od depresije je za 4-6 nedelja svakodnevnog pisanja na čemu su zahvalni smanjila svoje depresivne epizode za 30%.⁣
⁣Zahvalnost je veština koja ne zahteva veliki napor, a ima moc da promeni čitavu fiziologiju tela. Tako da, budimo zahvalni i negujmo sebe iznutra. ♡⁣
⁣
Mi u svom dnevniku zahvaljujemo Dini što je podelila ovaj tekst sa nama ❤️⁣

Pošto je u poslednje vreme na profil došlo mno

Pošto je u poslednje vreme na profil došlo mnogo novih ljudi, treba da se (re)upoznamo. 😄

Mi smo Aida (24) i Martina (27) i skoro 3 godine vodimo blog Liliputanke.

Aida je studentkinja slikarstva, a Martina književnosti.
Ovaj profil je mesto gde delimo svoj proces učenja o stvarima koje su za nas bitne. Istovremeno, služe nam i kao podsetnik šta smo to sve naučile. S obzirom na to da nas najviše prate devojke i žene naših godina, znamo da će mnoge od tih stvari značiti i njima. 😊

To nam i pokazuje ogroman broj čuvanja i deljenja svake objave. ❤️ Iako u početku to uopšte nije bio plan, kroz blog smo dobile i nekoliko klijenata kojima smo pisale tekstove za sajtove i vodile društvene mreže. Naučile smo mnogo o kopirajtingu i još uvek učimo. 😍

Usput smo učile i neke osnove grafičkog dizajna, brendiranja, digitalnog marketinga, wordpressa, prošle preko 20 radionica, seminara i tribina na pomenute teme.

Dale smo obećanje sebi da ćemo sve što naučimo da delimo. Jer pisanje nije za samog sebe. Pisanje je za deljenje. Ono što radiš treba da želiš da podeliš sa što više ljudi. 🌸

Uskoro planiramo i da napravimo kratak ebook o osnovama pisanja jer sigurno može poslužiti nekom od vas.🔜 Kao feedback, volele bismo da čujemo o čemu najviše volite da čitate na našem blogu?

Gledajući predivne žene čija nas fenomenalna de

Gledajući predivne žene čija nas fenomenalna dela okružuju, razmišljamo: zašto nismo više nalik njima? 👩🏼‍🏫👩🏻‍🔧👩🏽‍🔬⁣
⁣
Pitamo se – kako su uspele? Gde su našle hrabrost da javno istupe, napišu knjigu, kažu svoje mišljenje? Zar im nije kroz glavu prošlo: “Sigurno postoje ljudi koji su u tome mnogo bolji od mene”? 🧚🏼‍♀️⁣
⁣
Te žene su nam sličnije nego što mislimo. Imaju iste sumnje i strahove. Zahvaljujući tome što svoje nesigurnosti dele u govorima i knjigama, pomažu nam da promenimo percepciju i na svetlost dana iznesemo svoje ideje. 👏🏻⁣
⁣
Zato sa vama danas delimo knjige koje su nam pomogle da “Kreiraj, nemoj samo da konzumiraš” postane naš moto. ☀️

- Imati kreativan um je kao imati psa za kućnog

- Imati kreativan um je kao imati psa za kućnog ljubimca – mora nečim da se zanima, inače će izazvati neverovatne probleme. Daj mu posao, inače će ga sam pronaći i možda ti se neće dopasti (ješće kauč, kopati rupu po podu dnevne sobe, gristi poštara). Bile su potrebne godine da to naučim, ali čini se da ako nešto aktivno ne stvaram, verovatno aktivno nešto uništavam (sebe, međuljudske odnose ili svoj duševni mir). Čvrsto verujem da svi u životu moramo pronaći nešto što će nas sprečiti da “grizemo kauč.” ⁣kaže Elizabet Gilbert, u svojoj knjizi "Velika čarolija" ☀️⁣
⁣
Kod nas postoji jedna malo okrutnija izreka koja u manje reči sumira suštinu ovog pasusa - "Dokon um - đavolje je igralište." 😄⁣
⁣
Zauvek mi je fascinantno kako te narodne izreke u malo reči sažmu suštinu. Imaš li ti svoju omiljenu izreku? 😄

Load More... Follow on Instagram

Kontaktirajte nas

info@liliputanke.com

Newsletter

Ime

Email adresa:

Leave this field empty if you're human:

Search for:

Home
Kontakt

Kontakt

Vaše ime (obavezno)

Vaša e-pošta (obavezno)

Predmet

Vaša poruka

Suscribe Us Now

Liliputanke

Priče iz našeg ugla.

Copyright All right reserved | Theme: Swift Blog by ThemeInWP.