O nama
Home
Blog
Priče koje su nas inspirisale
Priče koje pamtimo
Kontakt

Facebook
Instagram
Bloglovin

Priče iz našeg ugla.

Instagram Feed

liliputanke

✏️pišemo, jer priče povezuju
☀️kreiramo ono što želimo da postoji
🎨istražujemo: umetnost | kreativnost | autentičnost
💌Info@liliputanke.com

Instagram post 17895719536728348

Instagram post 17895719536728348

✨Ne znam vaše sposobnosti, čežnje i skrivene

✨Ne znam vaše sposobnosti, čežnje i skrivene talente. Ali u vama se nalazi nešto predivno. Sigurna sam, jer verujem da smo svi žive riznice zakopanog blaga. ⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀ ⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀
To je jedan od najstarijih trikova svemira: u svima nama sakrije neobične dragulje, a onda gleda da li ćemo ih otkriti.

Potraga za draguljima – to je kreativan život.

Hrabrost da krenemo u potragu - odvaja obično postojanje od čarobnog. Kreativnost ne znači da stvorimo nešto potpuno novo. Kreativnost je kad radimo nešto što nikada pre nismo radili.

Elizabet Gilbert, "Velika čarolija" ⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀ ⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀

Na profilu @sadraganomnakafi smo pronašle inspira

Na profilu @sadraganomnakafi smo pronašle inspiraciju za današnji post. Ona kaže da je primetila da kad se neko predstavlja, mnogo mu je lakše da nabroji svoje negativne, nego svoje pozitivne osobine.

Mi smo išle na mnogo različitih radionica i uočile smo istu stvar. U srednjoj školi, na jednoj od njih imala zadatak da nabrojim svojih 10 pozitivnih osobina. I to je tada delovalo zastrašujuće 😂🙈

Danas nam to mnogo lakše pada.

Želimo da i vi nabrojite bar 3 svoje dobre osobine u komentarima.

Evo, mi ćemo početi.

3 pozitivne osobine Liliputanki:

1. istrajnost - čini nam se da kvalitetnih profila i sajtova ne nedostaje. Ali je veliki problem to što malo njih opstaje na duže staze.

Imamo mnogo primera fenomenalnih projekata koji su postojali u našem gradu, sa kvalitetnim autorskim tekstovima i zaninljivim temama. Alii se većina njih ugasi u roku od par meseci, eventualno godinu dana - kad istekne domen i hosting za sajt. Svima je entuzijazam već opao, pa se niko i ne trudi da ga obnavlja. Mi smo naš obnovile već treći put, što znači da smo tvrdoglavo uporne. 😂

2. saradnja - Međutim, to što smo uporne ne bi nam mnogo značilo da u međuvremenu ne umemo da komuniciramo i dogovaramo se oko stotinu sitnica na dnevnom nivou. Jedna od prednosti tu je što smo dosta slične, ali i što nas je dve, pa možemo da rasporedimo zaduženja. A i lakše je da se dogovore dve osobe nego deset. 😄

3.kvalitetan sadržaj - ovo je možda malo neskromno, ali znamo koliko truda i pažnje ulažemo da pronađemo, odaberemo i lepo predstavimo nešto. I gledamo da to bude od koristi vama koji nas čitate. 😊

A sad vi!

Koje su vaše pozitivne osobine?

Kada ljudi o nečemu pričaju, oni to istovremeno

Kada ljudi o nečemu pričaju, oni to istovremeno pričaju i sebi i onima koji slušaju. Najčešće to rade iz potrebe da sami sebi neke stvari razjasne, da o njima još razmišljaju i da se time još malo bave.

To je upravo ono što mi radimo na Liliputankama.

"Ne znam šta mislim, dok o tome ne pišem", rekla je Džoan Didion.

To je i naša glavna motivacija za pisanje. ✨

" ja ne pišem pesme samo slušam ljude i gradove.

" ja ne pišem pesme samo slušam ljude i gradove." kaže Nadija Rebronja, naša sugrađanka i pesnikinja čija nam je poezija današnja inspiracija.

Njene pesme su prevođene na desetak stranih jezika. Prema poeziji iz njene knjige Ples morima u prevodu na italijanski, napravljeno je osam kompozicija na konzervatorijumu Niccolo Piccini u Bariju, koje su predstavljene na nekoliko koncerata u Italiji, Danskoj i SAD.

Njena poezija je kratka i neobična.
Javite nam da li ste je pre čitali i kako vam se dopala. 😊

Uvek mi je najlakše kad se predstavljam da kažem

Uvek mi je najlakše kad se predstavljam da kažem samo: Martina, student. 😂 Dok ljudi nisu počeli da mi zameraju i da govore da žele da saznaju još nešto osim te šture informacije.

Pored pisanja za blog, pišem kratke priče. Već 6 godina radim u hotelijerstvu, trenutno na poziciji menadžera hotela, iako sam po struci budući diplomirani filolog - srbista.

Baš pri radu u hotelu, došla sam do ideje o pokretanju bloga, koja se krčkala sve dok se nije pojavila Aida i pomogla mi da definišem deo koji nedostaje.

Na samom početku zaposlenja u hotelu sam sretala mnogo, mnogo ljudi, iz različitih država i kontinenata koji su se oduševljavali našim gradom i to me je navelo da sve posmatram - iz drugog ugla. Najveći utisak na mene je ostavio par Australijanaca koji su namenski došli u Novi Pazar i prema njihovim rečima, ceo život su čekali da se penzionišu, da imaju vremena da putuju i da im je želja bila da prvo dođu baš u Pazar i sve na miru obiđu. Prosto nisam mogla da verujem da ljudi iz Australije znaju gde je naš grad i želeli su da dođu baš ovde i provedu 20 dana. Ili mladi Kinezi koji rade teme za doktorske studije o srednjovekovnoj istoriji i Nemanjićima.

S obzirom na to da se vodim logikom da je pomoći drugima najplemenitija stvar, tako sam sa koleginicama organizovala ture obilazaka znamenitnosti po gradu, štampale smo mape, zanimljivosti, preporučivale gostima mesta za lokalnu hranu, kupovinu džinsa.

Jedne godine je među gostima bio i @thiagoldcf sa grupom inostranih vlogera, što me je dodatno motivisalo da pišem i pričam.

Shvatila sam koliko znači kada informacije kruže i kada svi delimo nove stvari koje smo čuli/ videli/naučili.

Na blogu pored pisanja, se bavim tehničkim stvarima poput održavanja sajta. Sem radionica o copywriting-u, pohađala sam i kurseve za WordPress.

Mislim da je to sve za sad 😅

Bilo je teško, ali preživela sam. 😂

Dešava li se i vama da nešto zapišete zato što

Dešava li se i vama da nešto zapišete zato što vam se mnogo dopalo, a posle zaboravite potpuno na to?

Ovih par rečenica zapisala još pre nekoliko godina, dok sam gledala neku epizodu emisije @loona.loo
Sad nisam sasvim sigurna da li su bile uvod u emisiju ili njen zaključak.
Malopre sam ih pronašla u beleškama i ponovo se oduševila. Tako da ih danas delim sa vama, na dan kada svi pričaju o muzici i muzičaru. ✨

Je l' i tebi teško pada kad treba da se predstavi

Samo dok smo deca i dok verujemo u bajke, možemo

Samo dok smo deca i dok verujemo u bajke, možemo da se divimo ljudima koji su savršeni.

Kasnije nam polako postaje jasno da takvi ljudi ne postoje. A čak i kada bi postojali, verovatno nam ne bi bili uzori.

Zašto?

Zato što mi uzore tražimo u ljudima koji su slični nama. Koji se plaše istih stvari. A žele slično što i mi. Koji su prevazišli prepreke koje nama deluju nepremostivo. I to su uradili uprkos strahu. I sumnji. Tim ponašanjem nam šalju poruku - ako ja to mogu, možeš i ti.

A savršeni ljudi? I da postoje, šta bismo mogli da naučimo od njih? Da bi nam nečija priča dala krila, potrebno je da se u njoj, barem malo, pronađemo.

Naši uzori su oni koji, uprkos svojim greškama koje su potpuno ljudske, uvek idu dalje, prevazilaze stare, a pronalaze nove greške o kojih će postati bolji.

Ko su vaši?

5 stvari koje smo naučile o pisanju za dve godine

5 stvari koje smo naučile o pisanju za dve godine blogovanja

1. Tekst se ne piše “u cugu”- tek kada ga napišeš ide najbitniji deo – prepravljanje!

“Uhvatili ste inspiraciju za rep, držali se grčevito za nju i ispljunuli ono što ste jedva dobili od nje. A inspiracijom nadahnuto je ok, eto stvarno jeste. To je 50% teksta koji je ok. U redu ako vam je to dovoljno. Ima mnogo takvih ljudi na svetu. Što misle da su svršeni a time i savršeni. Oni što uzmu vozačku i misle da su vozači. Oni koji završe medicinski fakultet i misle da su lekari (bez ijedne obavljene operacije). Razumete? To što ste napisali nešto dok ste nadahnuti, ne čini vas (dobrim) piscem. Tekst mora da odstoji! Mora! Tekst-mora-da-odstoji. I treći put, jer nenormalno je važno: napisani tekst mora da odstoji! Rešenje? Ako vam bilo šta smeta u vašem tekstu, samo ga pustite da odstoji nedelju dana, a onda mu se vratite i ispravite greške.” kaže na svom blogu Ana Gord. I mi se potpuno slažemo!

2. Otarasi se viška reči

Kažu da je pisanje zapravo veština brisanja. Tekst nije gotov kada nemaš više šta da dodaš, nego kada nemaš šta da oduzmeš. Gde svaka reč ima svrhu. Bilo koja reč ili fraza koja odvlači pažnju čitaoca sa priče je suvišna. Eliminiši je!

3. Pokaži, ne kaži

Umesto da kaže “Volim da putujem”, Jelena Bašević, autorka bloga Snovi u koferima, napisala je:

“Volim da gledam u mape,
i u nebo puno zvezda.”

Time nam je u glavi stvorila prilično jasnu sliku koja prikazuje zaljubljenika u putovanja i avanture.

4. Nemoj da budeš previše pametna!

Ako u tekstu nešto objašnjavaš, radi to kao da pričaš sa nekim ko je prvi put čuo za to.

Znate ono čuveno – Ako nešto ne umeš da objasniš šestogodišnjaku, možda ni tebi to još uvek nije dovoljno jasno. E baš to.

Pojednostavi! Nije poenta da izgledaš pametno, nego da preneseš iskustvo.

5. Izbegavaj klišee

Ne zaboravi da postoji bezbroj načina da se kaže ista stvar. A fraze koje smo već sto puta čuli – nisu jedan od njih. U ovome pomaže savet iz stavke 1 – tek kada tekst odstoji, možemo da budemo svesni koliko smo fraza iskoristili, jer nam mozak automatski završava rečenicu na način koji smo previše puta čuli.

Nama je pomoglo, a vama?

"Nijedan self-help priručnik ne može vam pomoći

"Nijedan self-help priručnik ne može vam pomoći koliko roman klasične književnosti. Biblioterapija postaje popularnija od benzodiazepina, a umesto leka na recept dobijate roman. Umesto u apoteku, sve više ljudi će odlaziti u knjižare. "

Već neko vreme razmišljam o tome koliko knjige popularne psihologije postaju nekako izlizane. Bila sam veliki fan u jednom periodu, priznajem. 😄 I neke od njih su mi zaista pomogle da promenim neke štetne pravce razmišljanja i usvojim korisnije. Ali posle određenog broja takvih knjiga, mnogo toga se ponavlja i postaje monotono. Mnogo toga i prevaziđemo i shvatimo da nije sve baš tako pojednostavljeno, već malo kompleksnije.

Zato sam se oduševila ovim pasusom sa početka, koji sam pronašla u jednom tekstu u @plezir_magazin

Autor teksta @todoric_ dalje kaže:

"Kada zaronite u klasičnu književnost, izranjate tako da možete da uzmete još dublji dah. Videćete, tamo se nalaze odgovori na sva vaša pitanja. Probleme ćete vremenom početi da rešavate lakše, lepše ćete razgovarati sa prijateljima, vaš pogled biće širi, razumnije ćete sagledavati prošlost i sadašnjost, i nećete više praviti iste greške u budućnosti."

To me je podsetilo na jednu rečenicu koju sam skoro čula u nekom razgovoru, koja kaže: "Čitanje je vežbanje života, ali bez posledica."

Zato, vežbajte život, čitajte klasičnu književnost. I časopis Plezir.

Sa dovoljno velikim zašto možemo da prevaziđemo

Sa dovoljno velikim zašto možemo da prevaziđemo bilo koje kako.

Citiraćemo Ničea koji je rekao:"Onaj ko ima zašto da živi, može da podnese bilo koje kako da živi."

Zašto je ova fraza bitna?

Ako su naše želje i motivacija dovoljno velike, borićemo se da ostvarimo svoju zamisao.

Velika želja može da pokrene veliku akciju - bez obzira koliki je otpor u pitanju.

Svi smo imali ove situacije, zar ne?

Follow on Instagram

This error message is only visible to WordPress admins

Error: Access Token for liliputanke is not valid or has expired. Feed will not update.

There's an issue with the Instagram Access Token that you are using. Please obtain a new Access Token on the plugin's Settings page.

Kontaktirajte nas

info@liliputanke.com

Newsletter

Ime

Email adresa:

Leave this field empty if you're human:

Search for:

Home
Kontakt

Kontakt

Vaše ime (obavezno)

Vaša e-pošta (obavezno)

Predmet

Vaša poruka

Suscribe Us Now

Liliputanke

Priče iz našeg ugla.

Copyright All right reserved | Theme: Swift Blog by ThemeInWP.