Bilo je 00:30h kad smo stigle na železničku stanicu u Budimpešti. Velelepna zgrada Keleti stanice, prijatna temperatura, nakon prevrućeg dana provedenog u putu, miris girosa i prizor putnika kako se gunđajući probijaju do izlaza…

Krenule smo pešice do smeštaja u 8. distrikt – Józsefváros, koji je bio udaljen 15-ak minuta hoda i ono što nas je malo začudilo je da je grad bio poprilično pust. Uz to, moram napomenuti da su svi nazivi ulica na mađarskom, čak i na Google Maps-u, što nam je odmah najavilo avanturu. 😆

Na ulicama je bila gomila beskućnika koji spavaju na klupama, stepeništima, miris kanalizacije koji se širi gradom i tišina. Malo neočekivano, no, nismo dale da nas prvi utisak zavara.

Ujutru smo startovale rano, željne da što pre vidimo sve čari mađarske prestonice. Naša prva stanica je restoran Stex House, klasičan doručak i šiiiirrrrroooooook izbor kafa <3 čime smo se skroz oduševile.

Prijatna atmosfera, pogled na široke mađarske ulice i svakodnevicu Mađara, različiti jezici koje možete čuti u restoranu, ljubazno osoblje. Osećaj prijatan kao da ste kod kuće, a sa druge strane doručkujete u jednoj od evropskih metropola.

Uz gutljaje fenomenalne kafe, sedeći na terasi, na ogromnoj raskrsnici, posmatrajući filmsku ekipu kako uporno pokušava da snimi scenu jednog sasvim običnog dana, dve mlade mame koje govoreći na mađarskom verovatno razmenjuju nova iskustva u svojim životima, tinejdžere koji trče ka Mc Donaldsu, par sredovečnih turista sa mapom u rukama koji pokušavaju da se snađu sa mađarskim nazivima ulica, pomislila sam: Odmor može da počne!

Neverovatna arhitektura grada čini da imate osećaj kao da šetate kroz neki ogromni muzej. Široki bulevari, izuzetno visoke građevine koje vam prave hlad dok se topite od izuzetno visoke temperature u avgustu mesecu.

Barok, gotika, renesansa, neoklasicizam, secesija – stilovi bogate arhitekture se smenjuju, dok se gomila ljudi užurbano kreće za svojim obavezama u duhu modernog doba.

Pogled sa Budima

Kao i svaka druga metropola, Budimpešta vrvi od saobraćaja. Pored taksija, autobusa, tramvaja, možete se služiti i metroom. No, mi smo odlučile da što više istražujemo i pešačimo.

Naravno da smo obišle sve turističke stanice, naravno da smo probale gulaš i naravno da nam je Váci utca bila jedna od stanica za kupovinu suvenira. Ali sada želimo da vam prikažemo Budimpeštu iz perspektive osobe koja živi u tom gradu par dana.

  Prekrasne ulice divne Mađarske prestonice ostavljaju utisak kao da niste otišli u nepoznato, kako je sve ušuškano i mirno.

Sečenjijev most

   Znate onaj vaš kafić u kom rado pijete kafu i idete na ručak?

E, pa mi smo našle naš kafić, na našem trgu, blizu našeg hotela i postao nam je omiljeno mesto tokom celog boravka.

Složićete se da su banje blago Mađarske i zapravo smo na put krenule da se uverimo u to. Ušle smo u metro, koji nam je izgledao kao neki džinovski spejs šatl (nismo očekivale da je toliko sređen, s obzirom da je jedan od najstarijih u svetu) i pošle do Sečenji Banje.

Imale smo nekoliko presedanja, na različitim stranama i ono što nas je posebno oduševilo je da su ljudi toliko fini i ljubazni i da vam rado gestikuliraju, ako ne znaju engleski, i trude se da vam objasne kako da dođete do određene stanice.

Stigle smo na naše odredište i ugledale kružnu žutu zgradu, park i mnoštvo putokaza. Krenule smo da obilazimo banju, ne bi li ugledale velelepne bazene sa fotografija, međutim, ništa, samo zidine i ljudi koji ulaze i izlaze iz zgrade.

Otišle smo do šaltera i dobile informacije o cenama, gde kupujemo karte i kakve programe banja nudi. Međutim, unutrašnjost nije odavala neki specijalan utisak, hodnici prema kojima se upućuju kupači, turisti koji dolaze da traže bazene kao i mi, devojke koje promovišu žurke na otvorenim bazenima.

Krenule smo duž hodnika, ostavile stvari, približavale se staklenim vratima kroz koja se vodeo veliki bazen na otvorenom, a onda je usledilo ćutanje od 10 minuta i oduševljenje prizorom.

Mali i veliki bazeni, gomila ljudi koja neprestano ulazi i izlazi iz vode. Sve je delovalo nestvarno. Kao da ste došli u muzej u kupaćem kostimu. Možete videti i mlade ljude koji se prskaju vodom, stare koji igraju šah, ljude koji leškare i upijaju sunce. Ogromno emitovanje pozitivne energije uz velelepan prizor ovog vodenog muzeja. Nekako svoje oduševljenje ne mogu iskazati rečima u ovom slučaju. Spolja obična žuta zgrada koja ne odaje utisak velelepnosti iznutra. Da nismo znale za bazene, verovatno bismo samo prošle tuda.

Malo dalje, u Vajdahunyad Castle parku se možete opustiti na prelepom polju. Bukvalno polje, nekoliko drvoreda, raspoređene stolice i drveni restoran sa izuzetnom hranom i pićem za poneti. Svež vazduh, miris divnog leta, dosta turista čije vam prisustvo prija, iako ih ni reč ne razumete.

Posebno simpatičan prizor su skockani mladi Evropljani koji čekaju u redu za piće u uredno zakopčanim košuljama na +40.