Postoji priča o kompozitoru Igoru Stravinskom koja kaže: “Kada je Stravinski pisao novu kompoziciju za balet, on nije počeo ni iz čega.”
Umesto toga, uzeo je neke od svojih omiljenih klasičnih kompozicija i crvenu hemijsku.
Zatim je hemijskom “ispravljao” postojeće kompozicije, ponašajući se prema njima kao da je to njegova, još uvek, nedovršena muzika.
Pozajmio je osnovne pravce i melodije iz poznatih dela, ali je formirao svoje harmonije i ritam.
Kada je njegov balet objavljen, kritičari su bili besni. Pitali su ga kako se usuđuje da uradi nešto tako klasicima? Rekli su mu: “Ostavi klasike na miru!”
Znate li šta je Stravinski odgovorio?
Rekao je: “Vi možda poštujete klasike, ali ja ih VOLIM.”
Pablo Picasso: Portrait of Igor Stravinsky
(Ne postoji ništa lepše od osećaja kada si već duboko u procesu kreiranja.)
Međutim, najteži deo svakog projekta je početak. Ovo je bio način slavnog kompozitora da se oslobodi tog pritiska zvanog: Kako početi?
Da li i ti voliš da kreiraš nešto?
Da li crtaš, fotkaš, sviraš, pišeš…?
Da li to voliš da radiš? A da li tebi to uvek ide potpuno lagano ili se javljaju neke prepreke? Strahovi? Nedostatak veštine? Otpori?
Ponekad se svi osećamo bezvoljno i teško je to prevazići.
To mi se desilo hiljadu puta i razumem frustraciju koja se javlja u tim trenucima.
Upravo zbog toga što je to česta pojava, zanimalo me je šta je uzrok tome i kako sebi pomoći da budemo kreativniji.
Prethodnp sam mnogo o tome istraživala, gledala, a naročito čitala… I shvatila da u tome nisam sama.
Izdvojila sam 10 ideja koje su u protekloj godini imali najveći uticaj na moje shvatanje inspiracije i kreativnosti.
1. Svi smo u suštini umetnici
“Ne verujte da je stvaralaštvo nebeski dar odabranih. Ono se uči, razvija, kao što se razvija i jezik.”
“Pravi” umetnici, pravi muzičari, pravi pisci – oni ne leškare besposleni 9 meseci u godini, čekajući inspiraciju da ih pogodi, a onda kad se to dogodi, počinju manijački da pišu svih 90 dana kako bi napravli novi bestseler.
Oni jednostavno svakog dana vežbaju svoju kreativnost. Pomalo. Svakog dana.
2. Okruži se talentima, izgradi svoj svet. (iz knjige Steal like an artist)
Da bi mogao nešto da uradiš što je kvalitetno, potrebno je da posmatraš nešto što je kvalitetno. Zato na umetničkim akademijama postoji istorija umetnosti. Zato lingvisti proučavaju istoriju književnosti. Zato arhitekte uče o značajnim arhitektama i njihovim građevinama i sl.
Okruživanje talentima ne znači samo okruživanje prijateljima koji se bave istom stvari kao i ti. Odnosi se na to da se družiš i sa ljudima iz raznoraznih struka, koji su dobri u tome što rade, ILI pronađi ljude kojima se diviš ONLINE. Da ti budu neka vrsta online mentora.
Svaki umetnik je kolekcionar. Ne sakupljač, koji uzima sve što mu dođe pod ruku. Već onaj koji selektivno prikuplja stvari koje mu se sviđaju.
U ekonomiji postoji terija koja kaže: ako sabereš (novčane) mesečne zarade svojih 5 najbliskijih prijatelja i podeliš ih sa 5, konačan broj će biti vrlo blizu tvoje mesečne zarade.
Može se reći da se to odnosi na sve, pa i na tvoje ideje. Onoliko si dobar koliko su dobri ljudi/ideje/stvari kojima si okružen.
Zato se treba truditi da sakupljamo dobre ideje. Jer što više dobrih ideja imamo na raspolaganju, više ćemo moći da izaberemo šta utiče na nas.
Ništa nije originalno. Kradi od svega što ti daje inspiraciju ili podstiče maštu. Gutaj stare filmove, nove filmove, muziku, knjige, slike, fotografije, pesme, snove, nasumične razgovore, arhitekturu, mostove, ulične znakove, drveće, oblake, gomile vode, svetlost i senke. Biraj da kradeš samo od onih stvari, koje govore direktno tvojoj duši. Ako to uradiš, tvoj rad (i krađa) će biti autentični.
– Džim Džarmuš, reditelj
Što nam pravi uvod u sledeću stavku, a to je:
3.Originalnost=umetnost dobrog skrivanja svojih izvora?
Kada ljudi za nešto kažu da je originalno, u 90% slučajeva samo ne znaju reference ili originalni izvor
Šta je originalnost?
Ako na Vukajliji potražimo “originalnost” videćemo da su je njeni duhoviti korisnici definisali kao “sposobnost da zapamtite ono što ste čuli, ali ne i osobu od koje ste čuli”
ili
- “Ne postoji ništa na svetu što već nekad neko nije uradio. Mada, uvek se javi neko ko će to sve ponovo da složi, ponovi na jedan duhovit način i ponovo udahne život u nešto što je dugo spavalo.”
Za razliku od originalnosti, autentičnost je nešto što svako od nas poseduje. Dakle, autentičnost se ne uči, ona se stvara našim okolnostima, ljudima koji nas okružuju, događajima. To je kombinacija naših jedinstvenih iskustava. Na nama je samo da je postanemo svesni.
4. Limit znači sloboda
Koliko god kontradiktorno zvučalo, ono što sam ove godine shvatila je da sam kreativnija onda kada imam manje mogućnosti.
Ako ste kao ja, onda vam je u školi najveća noćna mora bila kad vam kažu: “Crtajte šta hoćete.” ili “Sami odaberite temu.”
Npr. ako imam list odredjenog formata, jednu vrstu boja i jednu temu, jednostavno mi da odaberem motiv i počnem da radim. Za razliku od toga, kad imam neograničene mogućnosti. jednostavno ne mogu da počnem.
Tako da – kad krećem da radim, obično sebi smanjim broj opcija i tako brže dođem do nekog rezultata, iliti:
5. Neophodno je da prvo budeš amater
Ovo je jedna stvar sa kojom sam se jako teško uskladila i koju sam jako teško “svarila”. Jer sam ja osoba koja voli da da 102% sebe kada nešto radi – ili ga uopšte ne radi.
Što znači da se mnogo više dešavalo da nešto nikad ne uradim.
Onda sam rešila da prekinem taj začarani krug zvani: nisam dobra u tome dakle – neću to da radim. Ne radim to – znači nikad neću biti dobra u tome.
Non-stop smo bombardovani snimcima ljudi koji hodaju po žici na visini od 100 metara između dve zgrade, decom od 5 godina koja slikaju hiperrealistično, sportistima iz okruženja koji postižu neverovatne rezultate (nastavi listu)… Iako ti snimci imaju nameru da deluju kao motivacija, s druge strane nam stvaraju pritisak da moramo da budemo fenomenalni u nečemu da bismo to uopšte mogli i da radimo, preskačući sve prethodne korake i onu tezu da moraš da provedeš 10000 sati rada u nečemu da bi postao profesionalac.
6. Prestani da pričaš – uradi! Usput ćeš naučiti.
Ukoliko si perfekcionista, onda znaš da je nekad veoma teško početi da radiš nešto što nisi siguran da li umeš. I često pokušavamo da naučimo sve što je moguće pre nego što se upustimo u nešto, i onda se to nikad ne desi – jer nikad nismo dovoljno spremni.
(ukoliko sebe smatraš perfekcionistom, i ponosiš se time, klikni ovde. )
Ovaj blog je jedna od stvari na koju sam verovatno najponosnija ove godine. Jer smo pričale o tome od aprila i na kraju smo, konačno, odlučile da to i uradimo. Malo mi se smučilo kako ja (a verujem i ti) imam million super ideja, koje će zauvek ostati samo to – super ideje, ukoliko odmah ne krenem da na njima radim. Smatram da je bolja i osrednja realizacija ideje nego nikakva.
7. Zanemari SVE komentare
Nekada i komplimenti mogu negativno uticati na kreativni proces, zato je ponekad dobro ignorisati i kritike i komplimente. Fokusiranje na bilo koje od ova dva, može dovesti do razočarenja, sumnje u sebe i odustajanja.
“Budi svestan da ćeš često imati slike/pesme/ tekstove koji će biti očajni, koji će te užasavati, kojih ćeš se stideti.
Pokušaj da te osećaje ne prenosiš sa svoje umetnosti na sebe kao umetnika ili kao ličnost.”
Pre svega, radi to za sebe.
Ako postoji trenutak kada treba biti sebičan, onda je to kada stvaraš umetnost. Njena uloga je da TEBE učini srećnim.
The only real way to be creative is to create. Without attachment to outcome.
8. Kradi i imitiraj – čovek ne poseduje sposobnost da napravi savršenu kopiju
Kopiranje je sasvim legitimno u nekim situacijama. Uglavnom je to slučaj u procesu učenja. Kopiranje majstora je prihvaćeni deo procesa učenja. Da biste što bolje shvatili kako je nešto urađeno, kopiraš što je bolje moguće i učiš iz tog procesa.
Na taj način treniraš svoje tehničke “mišiće”
- Muzičari uče da sviraju tuđe rifove tačno onako kako ih čuju.
Slikari rade reprodukcije starih majstora i kopiraju poteze četke i palete boja.
Ljudi koji se bave programiranjem iskucaju ceo kod koji nađu na sajtu ili nekoj knjizi.
Dizajneri imitiraju font, grid i boje onih koji ih inspirišu.
I dok je okej – kopirati dok učite, nije okej kopirati nečiji rad i predstaviti ga kao svoj u komercijalne svrhe.
Međutim, u svakoj industriji postoji šablon i neko ko diktira trend, a ostali kopiraju. Jedna umetnost inspiriše drugu, pa umetnici stvaraju nova dela inspirisani starim.
Svakog umetnika pitaju: Gde nalaziš sve te ideje? Iskreni će reći: Kradem ih.
Austin Kleon
9. Udalji se od telefona i komjutera
Mi laici za kompjutere i tehniku 90% problema rešavamo restartom, zar ne?
Mislim da ponekad isto važi i za čoveka.
Sve je tanja i tanja linija između rada, igranja i opuštanja.
Zbog toga, mnogi pisci imaju blokadu dok pišu tekst u Wordu. Prazna strana, kursor koji “trepće”, generički font. Ili – treba da slikaš, imaš pred sobom belo platno koje te hipnotiše.
Mnogo je lakše kada imaš neki material koji možeš da uništiš, isprskaš, uzrežeš, dotakneš, hajlajtuješ, prešvrljaš i sl.
Još jedna mana početne faze rada na računaru je što u svakom trenutku možeš da izmeniš sve što si do tada uradio. Možeš da ideš na undo i sl, gde se smanjuje prostor za greške.
A greške (i slučajnost) su sastavni deo procesa stvaranja.
Kreativnost treba da bude igra. Zato ja obično sve prvo počnem da radim offline, jer imam više inspiracije i jer mi je psihički odmor kad radim poslove u koje su ukljucene i moje ruke i pokreti. Tad zaboravim na vreme, npr. kada smo prošlegodine počeli da radimo murale, ja sam se, instant, zaljubila u to. Jer si potpuno aktivan, krećeš se, razmišljas, crtaš, ispravljaš, penješ se, neku grešku namerno ostaviš itd.
Ponekad zaboravljamo da bi kreativnost trebalo da bude ZABAVNA.
I za kraj, verovatno “lekcija” koja mi je najviše značila:
10. Zapiši SVE svoje ideje
Jer kad ih zapišeš, bice na bezbednom, sigurne od zaborava. I biće tu onda kad ti se nešto radi a ne znaš šta bi.
Tako ćeš moći bolje da ih razradis ili da možda da shvatiš da to više nije nešto što želiš da radiš.
Kao što je Tomas Edison rekao “Da bi imao veliku ideju, moraš imati mnogo ideja.”
Jedno pitanje za kraj.
Koliko linija ima na ovoj slici?
Imamo jednu belu liniju, i imamo drugu belu liniju. Ali tu je i linija koju formira negativni prostor između dve linije.
Dakle, 1+1=3.
Ukoliko vas zanima ova tema i želite da o njoj saznate još više, ovaj govor je odlično mesto da počnete:
https://www.youtube.com/watch?v=oww7oB9rjgw
Tekst je inspirisan knjigama Steal like an artist, The artists way, Big magic, Things are what you make of them.
Ukoliko vam se tekst dopao, podelite ga sa svojim prijateljima!